Mesec u znaku Fride

gallery_Kahlo_FridaPlate30

Muzički predlog uz čitanje: Frida – Psihomodo pop

Žena neverovatne harizme. Simbol patnje, bola, ali i neodoljive žudnje za životom. Umetnica bogatog talenta. Borac, ćerka, sestra, supruga, ljubavnica… Slikarka čija dela pulsiraju moćnom energijom i živim bojama Meksika… Veća od života. Neponovljiva. Frida Kalo.

mike-petrucci-57647-unsplash

Kako mesec mart simbolično svake godine protiče u znaku žena, tako i mi prvim ovomesečnim postom odajemo omaž meksičkoj heroini koja je svojim talentom, duhom i životnom pričom uticala na mnoge generacije i nadahnula brojne umetnike. U vezi sa tim, danas vam predstavljamo neka od najupečatljivijih umetničkih dela inspirisanih Fridinim likom i delom, u kojima smo imale priliku da uživamo, i koje vam toplo preporučujemo. Stoga, udobno se smestite i opustite jer magija upravo počinje…

sydney-rae-421259-unsplash

Knjiga Frida Kalo jedna biografija, Marija Hese

Naime, iako oduvek prisutna, Frida se na velika vrata vratila u naše živote pre nekoliko meseci, i to u vidu čarobne knjige koju je priredila i ilustrovala mlada španska umetnica Marija Hese, a koju je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Dibidus. Reč je o sažetoj biografiji tvrdog poveza i prelepih ilustarcija koje su Fridin život i stvaralaštvo dočarale iz malo vedrijeg ugla. Živopisne boje i emotivno obojen tekst vode nas na jedno uzbudljivo putovanje kroz Fridin život pripovedajući toplu priču o bolu, nesrećama, ali i snovima, strastima i radostima života. Ukratko, knjiga koja je daleko više od klasične biografije, i ujedno naša preporuka za lep poklon dragoj osobi.

head

Izložba Ilustracije Marije Hese

Nakon velikog uspeha koji je pomenuta knjiga doživela na našem tržištu, 9. februara u Institutu Servantes svečano je otvorena izložba originalnih ilustracija Marije Hese koje krase ovu biografiju. Oh, kakav je to umetnički praznik… Videti sve divne crteže u velikom formatu, pročitati detalje u vezi sa knjigom i vrsnom autorkom, te pogledati kratak video o procesu nastanka ovih ilustracija, zaista je pravo uživanje… Gledajući sve te bravurozne radove, kao da se otisnete u neke druge, šarene svetove pune mašte, topline i emocija, i istog trenutka dobijete neophodnu injekciju snage i optimizma. Jer, takva je bila Frida, a ove ilustracije na vrlo slikovit način to dočaravaju. A kako gajimo ljubav prema crtanju, ova izložba na poseban način nas je dirnula i inspirisala. Stoga, do 8. aprila, iskoristite priliku da posetite ovu izložbu, i makar na tren sagledate život Fridinim očima, a mi ovoga puta pozdravljamo dragu Maju sa bloga Majusovi Putopisi, zahvaljujući kojoj smo saznale za ovaj divni događaj.

mexico-2432038_1920

Predstava Frida Kalo, pozorište Madlenijanum

Kada čujete da se jedna predstava izvodi više od deset godina u domaćem pozorištu, jasno je da je po sredi kvalitet i nekakva čudesna magija koja odoleva pozorišnim trendovima i zubu vremena. Upravo to je slučaj sa ovom predstavom po tekstu srpske književnice Sanje Domazet, u režiji Ivane Vujić. Radnja predstavlja zanimljiv kolaž upečatljivih inserata iz Fridinog života, uključujući devojačku fazu i početke bavljenja slikarstvom, preko braka sa meksičkim slikarom Dijegom Riverom (koga tumači Slobodan Beštić), bogate stvaralačke karijere, odnosa sa sestrom (u liku Vanje Ejdus) pa sve do poznih godina kada je bila vezana za postelju. Ipak, scene iz Fridinog života, ne smenjuju se hronološki, već se na vrlo uzbudljiv način prepliću, kao u sceni kada mlada Frida (Vanja Milačić) razgovara sa starom Fridom (Dobrilom Stojnić). Iako smo predstavu gledale pre nekoliko godina, i dalje se sećamo tog snažnog utiska, razoružavajuće energije i strasti na sceni, sjanjne glumačke igre, muzike i, najzad, krvavo crvene boje koja je tokom celog Fridinog života imala višestruku simboliku. Vrlo moćno, nadahnuto dramsko delo koje će vam dugo ostati u sećanju.

annie-spratt-70918-unsplash

U nastavku pogledajte emisiju divne Lune Lu koja je nedavno boravila u Madlenijanumu i sa Vanjom Milačić porazgovarala o čudesnoj Fridinoj magiji koja ne jenjava ni pedeset godina nakon slikarkine smrti.

Film Frida, 2002.

Ovaj pregled, zaokružićemo u velikom stilu osvrtom na sjajno filmsko ostvarenje Frida. Ova ekranizovana priča na velikom platnu iznedrila je dirljivu hronološku sagu o Fridinom odrastanju, sazrevanju, nesreći, bolesti, usponima, padovima, gubicima, greškama, snovima, ljubavima, stvaralaštvu… Smeštena u zavučene ulice Meksika, rustične vile i dvorišta bujnog zelenila, slikarske ateljee, umetničke salone i prostrane kuhinje gde se priprema hrana i prepliću ljudske sudbine, ova priča vrlo uverljivo slika Fridin portret i sve ono što je ona bila.

frida-one-e1442328488726

Maestralnom glumom i neverovatnom fizičkom sličnošću sa Fridom, Selma Hajek vrlo vešto iznela je glavnu ulogu, a ništa manje dobri nisu ni Alfred Molina koji tumači Dijega i Ešli Džad koja igra Fridinu prijateljicu. Uz divnu muziku i šminku koji su ovom filmu doneli dva Oskara 2003. godine, prelepe kadrove koji su čista umetnost i slojevitu priču, ovaj film definitivno zavređuje pažnju, te ukoliko ga još uvek niste pogledali, pravi je trenutak da to učinite.

Ovom preporukom završavamo priču o Fridi Kalo koja je tokom čitavog života ostala autentična, svoja, nesalomiva, i koja kao takva treba svima da nam služi kao primer kako slaviti život.

Do novih preporuka, pišite nam da li ste uživali u nekom od ovih umetničkih dela i podelite sa nama svoje predloge. Biće nam drago da razmenimo utiske.

Vaše M&M

Kada umetnost nadjača šum vremena

IMG_20171226_152117

Muzički predlog uz čitanje: Dance 1- Shostakovich

Umetnost pripada svakom i ne pripada nikom. Umetnost pripada svakom vremenu i ne pripada nijednom. Umetnost pripada onima koji je stvaraju i onima koji je doživljavaju. Umetnost ne pripada Narodu i Partiji više nego što je nekada pripadala aristokratiji i mecenama. Umetnost je šapat istorije koji nadjačava šum vremena. Umetnost ne postoji radi umetnosti, ona postoji za dobro ljudi.   

Ovim rečima lagano otvaramo vrata razbokorenog proznog sveta Džulijana Barnsa, engleskog virtuoza sa rečima, koji nam u svojoj knjizi Šum vremena donosi sagu o smislu, položaju i značaju umetnosti i umetnika u današnjem društvu. Na momente vrlo nežan i emotivan, na momente, pak, zastrašujuće surov i realan, ovaj roman pravi je književni delikates koji će obogatiti vaš praznični meni i začiniti početak nove godine na poseban način…

IMG_20171226_152420

Naš susret sa Barnsom desio se tokom studentskih dana kada smo, proučavajući englesku književnost, čitale romane Istorija sveta u 10 ½ poglavlja  i Pre nego što me je srela iz njegovog pera. Ironičan i koncizan stil, britak jezik, pronicljiva zapažanja i duhovite opaske glavne su odlike ovog autora. Nije drugačije bilo ni ovoga puta kada smo se na preporuku nekoliko uglednih ljudi sa domaće kulturne scene odlučile da pročitamo ovaj roman. I desila se ljubav, rekle bismo, na prvu rečenicu… Ukoliko tome dodamo izuzetan prevod našeg cenjenog profesora sa fakulteta, dr Zorana Paunovića, jasno je zašto nas je ovaj roman toliko osvojio i naveo da sa vama podelimo svoje utiske i zapažanja…

Knjiga, inspirisana stvarnim događajima, prati život i delo istaknutog ruskog kompozitora i pijaniste Dmitrija Šostakoviča u vreme Staljinovog režima sredinom prošlog veka. Ipak, ma koliko da su ove činjenice bitne za razumevanje samog konteksta cele priče, tema koji ovaj roman vrlo detaljno obrađuje jeste mnogo šira od bilo kakvih prostornih i vremenskih okvira. A kako i ne bi kada su po sredi odnos vlasti i društva prema umetnosti i umetnicima, odnos umetnika prema vlasti, publici i sopstvenom delu, umetnička cenzura, kulturna politika jedne države, uspon i pad jedne plodonosne  karijere, rađanje i stradanje jednog uglednog pojedinca…

S tim što je i Proleterski savez ruskih muzičara, zajedno sa sličnim kulturnim organizacijama, od samog svog nastanka vodio kampanju protiv svega za šta se on zalagao; ili pre, protiv svega za šta su mislili da se on zalaže. Bili su odlučni u nameri da raskinu s pogubnim buržujskim uticajem na umetnost. To je značilo da radnike treba obučiti da postanu kompozitori i da sva muzika mora biti lako razumljiva i prijatna za široke narodne mase. 

nova2Dok se jedan deo radnje odvija pred očima javnosti, u raskošnim muzičkim dvoranama, svečanim salama i na prestižnim konzervatorijumima, zabašureno velom slave i prividnog glamura, druga strana romana otkriva nam one mračne, skrovite kutke umetnikove duše dok sam u praznoj sobi kontemplira o sopstvenom životu i prolaznosti vremena… Od zlatne prašine umetničkih kuloara do ukaljanog ugleda i ništavnog bivstvovanja…

Zahvaljujući narativnoj tehnici kojom prepliće različite segmente života glavnog junaka, autor nam kroz tri celine romana brižljivo otkriva deliće ove slagalice sve do samog kraja. A tek kada završite sa čitanjem, počećete istinski da razmišljate o svemu pročitanom, i zapitati se da li prava umetnost zaista odoleva šumu vremena, da li je ona najubojitije oružje jednog društva, i da li je za jednog umetnika teror cenzurisanog, omalovaženog života gori od terora smrti… Na kraju ćete uvideti da je ovo priča koja, iznad svega, tako jasno korespondira sa vremenom u kome živimo, da nam zbog toga postaje još bliža i dragocenija.

Stilski pročišćen i vešto satkan, ovaj roman deluje vrlo pitko i lagano za čitanje, ali istina je da je svaka njegova rečenica toliko mudra i duboko promišljena da ćete poželeti da prepišete ili sačuvate veći deo istog, u šta ćete se uveriti čitanjem sledećeg citata:

A ipak… čime je to trebalo da se bavi umetnik, ako ne ljudskom dušom? Osim ako nije imao nameru da bude samo ukras, ili tek pudlica bogatih i moćnih. On lično oduvek je bio protiv aristokratije, po svojim osećanjima, političkim ubeđenjima, umetničkim načelima. U ono optimistično vreme – pre tako malo godina – kada je budućnost čitave zemlje, ako ne i čitavog ljudskog roda, bila stvarana iznova, činilo se da će se sve umetnosti konačno udružiti u jednom veličanstvenom zajedničkom projektu. Muzika, književnost, pozorište, film, balet i fotografija stvoriće dinamičan savez u kome neće samo održavati društvo ili ga kritikovati ili ga satirički prikazivati, već će ga stvarati. Umetnici će po svojoj slobodnoj volji, i bez ikakvog političkog usmeravanja, pomagati razvoj i napredovanje duše svojih bližnjih.

nova 1

U umetničkom duhu, ovim citatom ispraćamo 2017. u nadi da ćemo se i u narednoj godini, zdravi i srećni, družiti na ovoj adresi i okupljati oko nekih zanimljivih tema… Do tada, uživajte u prazničnim danima, negujte svoj unutrašnji svet, hranite maštu, čitajte  i poklonite  nekome kvalitetnu književnost, što ova knjiga nesumnjivo jeste.

Srećnu Novu godinu i božićne praznike žele vam vaše M&M! 🙂

 PHOTOS BY MILICA AND MARIJA ARSIĆ

Septembarski matine sa Oliverom

IMG_20170831_145313

Muzički predlog: Dođi u septembru – Olivera Marković

Početak septembra zavodi prijatnom toplinom sunca na koži, bojama meda, cimeta, ćilibara, šarmantnim ženstvenim krojevima… Iz jesenje škrinje izvlačim plisiranu haljinu, uvijam kosu u neobavezne talase i nanosim zagasit ruž u boji čokolade…

IMG_20170831_143308

IMG_20170831_143512

Nostalgično prizivam duh nekih prošlih vremena… Onih prohujalih, džentlmenskih, romantičnih… Sa blagom setom u grudima i osmehom na licu, krećem ka Kinoteci na izložbu Olivera Marković izbiza… A tamo se, baš kao u najlepšem filmskom scenariju, krije jedan potpuno magičan univerzum… Poput vremenske kapsule, ova izložba vraća vas u drugu polovinu xx veka tokom koje se odvijala jedna uzbudljiva glumačka i životna priča u kojoj je glavnu ulogu tumačila nenadmašna Olivera… Srčana, harizmatična, lafica… Žena neverovatne lepote, strasti i stila…

IMG_20170831_143328

IMG_20170831_142417

Sve joj je divno pristajalo – i raskošni kostimi i haljine, i šeširi i biseri, i šifon, svila, baršun, čipka… Ne možemo da ne primetimo kakvom energijom i dalje zrači njen lik sa plakata na kojima su prikazani kadrovi njenih najupečatljivijih rola…  Kako bi utisak bio što potpuniji, minimalističku unutrašnjost Kinotekinog foajea krase inserti iz života velike umetnice, koja je pored svog raskošnog glumačkog talenta, posedovala i divan glas zahvaljujući kome je svojevremeno pevala šlagere i snimala ploče…

IMG_20170831_143452

Tu je i stari gramofon, vitrina sa singlicama koje je snimila, kao i kutija za nakit koju je Oliverin sin, reditelj Goran Marković, poklonio  Narodnom pozorištu. Svi ti predmeti čine da se osećate kao da ste svratili kod Olivere na čaj, i da će svakog trenutka ušetati noseći sveže pečene kolače, baš kao lik gospođa Angeline u kultnoj seriji Otvorena vrata

 

IMG_20170831_145505

Dok zaneseno upijamo tu energiju i razoružavajući osmeh raznovrsnih junakinja koje je tumačila, ljubazni mladić u Kinoteci predlaže nam da pogledamo ostale eksponate koji se nalaze sprat niže. Uz fotogenične kadrove iz svetskih i domaćih klasika, prisećamo se Ružice Sokić, Marlen Ditrih, Vivijen Li, Liz Tejlor, Rite Hejvort, Natali Vud, Ketrin Hepbern i  svih tih divnih heroina našeg i svetskog glumišta, koje su sa toliko gracioznosti nosile svoju ženstvenost i bile dame u svakoj prilici…

U čast njima, heroinskom šiku i damskim manirima koji će, naivno verujemo uvek biti na ceni, ovaj post završavamo akordima  laganog šlagera koji pozdravlja septembar…

IMG_20170831_142031

IMG_20170831_144416

Do novih stranica našeg jesenjeg dnevnika…

Vaše M&M

 

wearing: dress – H&M; bag –  Carpisa; sling-back shoes – Bershka

ALL PHOTOS BY MILICA ARSIĆ