Pegi Gugenhajm: Uzbudljiv život ekstravagantne kolekcionarke

PicsArt_06-09-07.26.06

Umesto muzike: Peggy Guggenheim Museum

Tokom leta ritam je sporiji, manje se misli i planira, a više uživa u slastima života, baš kao u zrelim kajsijama…  Leti više pažnje posvećujemo sebi, udovoljavamo svom duhu, radoznalosti, željama… Pa možda odatle i potreba da se izmestimo, zavučemo u prijatnu hladovinu, i uz omiljeno štivo izgubimo u čudesnim svetovima mašte…  Tim povodom, današnji post posvećujemo jednoj nesvakidašnjoj biografiji o kolekcionarki čiji život je bio sve, samo ne dosadan. Dame i gospodo, predstavljamo vam Pegi Gugenhajm.

U pitanju je knjiga Pegi Gugenhajm: Sablazan savremene umetnosti, autorke Fransiz Proz, koju je za naše tržište objavila izdavačka kuća Clio. Ova, po mnogo čemu neobična priča, ne samo da otkriva brojne pojedinosti u vezi sa likom i delom ove ekscentrične, bogate kolekcionarke umetnina, već i pruža uvid u nastanak jednog od najznačajnijih muzeja današnjice, Muzeja Gugenhajm u Veneciji.

20180607_194021

Rođena u bogatoj jevrejskoj porodici, Pegi je oduvek bila radoznalog duha i okrenuta ka umetnosti. Svoj dar za pisanje pretočila je u nekoliko memoara, te objasnila sledećim rečima:

„Bolje je imati dar za pisanje, nego biti žena.”

Veze sa brojnim muškarcima, prevashodno sa nemačkim nadrealistom Maksom Ernstom omogućile su joj ulazak u visoko društvo i kolekcionarstvo.

Razuzdanog duha, širokih pogleda, neopterećena normama i okvirima bilo koje vrste, život je podredila sebi i svojim strastima. Živela je u raskošnom stanu na Istočnom Menhetnu, opsesivno je kupovala umetnička dela slavnih slikara nadrealizma, priređivala zabave, putovala…  Ipak, takav prilično sebičan odnos prema suprugu i deci koštao je teškog razvoda, ali i velikih problema sa ćerkom Pidžin koja je izrasla u nestabilnu, depresivnu ličnost.

U 40-oj godini, nakon razvoda i niza ličnih nedaća, počinje da razmišlja čime bi mogla da se bavi, a da pritom iskoristi svoj talenat, novac i kontakte:

„Nisam sanjala o hiljadama dolara, bila sam spremna da se utopim u umetnost.”

Želela je da vodi sopstveni posao, da bude nezavisna, da kupuje i prodaje umetničke predmete. Gajila je naklonost ka radovima nadrealista, koji su, sa naglaskom na iracionalnom, nesvesnom i seksualnom, sami po sebi sablažnjivi. Odatle i naziv ove knjige.

20180607_192641

Prvu galeriju otvorila je 1938. u Londonu sa bliskom prijateljicom, da bi se ubrzo nakon toga preselila u Pariz. Ipak, ni tamo joj nije naročito prijalo, a još jedan u nizu razvoda, ovoga puta sa Maksom Ernstom, naveo je da  polako smanjuje svoju kolekciju, te je tako počela da poklanja radove privatnim muzejima po Evropi.

PicsArt_06-09-06.27.19

1951. napokon stiže u Veneciju kojom biva opčinjena. Iako je iza nje u tom trenutku bio već priličan broj razvoda i selidbi po raznim kontinentima, Pegi je uspela da sačuva pozamšni deo svoje bogate kolekcije , koji je zajedno sa njom doputovao u šarmantni grad na severu Italije. Istoga časa uselila se u prelepu palatu koja gleda na Veliki kanal, a ubrzo je tu dodala i paviljon u kome je postavila svoje slike i skulpture.

„Dva stana bila su spojena i podeljena u četiri dela, koja su se lako mogla proširiti po potrebi. U galeriji apstraktne umetnosti i galeriji kubista, podovi su bili obojeni u tirkiznoplavu boju, a zidovi izrađeni od platna ultramarinplave boje bili su pričvršćeni za pod i tavanice tako da su se talasali i njihali poput jedara na vetru. ”

U večernjim satima u svom salonu priređivala je zabave za članove visokog društva, uključujući pisce Tenesi Vilijamsa i Trumana Kapota.

nova 1

Život u Veneciji, ali i zrelo doba doneli su joj dugoočekivani smiraj, te se to odrazilo i na njen stil.  Prestala je da se farba u izarzito crnu boju, a ekstravagantne kreacije zamenila svedenim komadima. Jedino čega nikako nije želela da se odrekne, bile su njene čuvene leptir naočare, uprkos tome što joj uopšte nisu dobro stajale, te isticale vrlo problematičan nos zbog koga je čitavog života imala komplekse.

Nažalost, mirne dane uživanja prekinula je vest o smrti njene ćerke Pidžin, što je bio veliki gubitak i lični neuspeh koga nikako nije uspela da se oslobodi. Čini se da je tek nakon tog nemilog događaja, postala svesna manjkavosti svog majčinstva i sablaznog života koji je vodila u ranoj mladosti.

PicsArt_06-09-07 (2)

Svoj buran život završila je jedne decembarske noći 1979. ostavivši za sobom verovatno najvredniju kolekciju dela savremene umetnosti na svetu uključujući dela Pikasa, Džeksona Poloka, Miroa, Pula Klea, Fransisa Bejkona, Brankuzija… Zahvaljujući tome, ona je zadužila ne samo Italijane, već ljude širom sveta koji danas uživaju u njenoj veličanstvenoj zbirci umetničkih dela, ne samo u Veneciji, već i u brojnim muzejima Gugenhajm fondacije po čitavom svetu.

Bila je to priča o avangardnoj La Pegi, kako je Italijani od milošte nazivaju. Iako, tokom čitanja, na momente ne odobravate njene postupke i izbore, te ih čak doživljavate kao istinski sablazne, istina je da kako ova priča odmiče, tako  vam Pegi postaje sve draža i sve više uviđate njen istinski značaj i doprinos evropskoj umetnosti XX veka, što bez sumnje zaslužuje pažnju i divljenje.

IMG_20180607_191647

U nadi da vas je priča o Pegi zaintrigirala i navela da možda posetite pomenuti Muzej Gugenhajm ukoliko se ovog leta nađete u Veneciji, prepuštamo vas ostatku vikenda i pozdravljamo do novih preporuka koje se već  krčkaju.

Šta vi čitate ovog leta?

Vaše M&M

wearing: shirt – LCWaikiki; trousers – Snatch; straw bag – vintage; sandals – Bershka

ALL PHOTOS BY MILICA ARSIĆ