Pegi Gugenhajm: Uzbudljiv život ekstravagantne kolekcionarke

PicsArt_06-09-07.26.06

Umesto muzike: Peggy Guggenheim Museum

Tokom leta ritam je sporiji, manje se misli i planira, a više uživa u slastima života, baš kao u zrelim kajsijama…  Leti više pažnje posvećujemo sebi, udovoljavamo svom duhu, radoznalosti, željama… Pa možda odatle i potreba da se izmestimo, zavučemo u prijatnu hladovinu, i uz omiljeno štivo izgubimo u čudesnim svetovima mašte…  Tim povodom, današnji post posvećujemo jednoj nesvakidašnjoj biografiji o kolekcionarki čiji život je bio sve, samo ne dosadan. Dame i gospodo, predstavljamo vam Pegi Gugenhajm.

U pitanju je knjiga Pegi Gugenhajm: Sablazan savremene umetnosti, autorke Fransiz Proz, koju je za naše tržište objavila izdavačka kuća Clio. Ova, po mnogo čemu neobična priča, ne samo da otkriva brojne pojedinosti u vezi sa likom i delom ove ekscentrične, bogate kolekcionarke umetnina, već i pruža uvid u nastanak jednog od najznačajnijih muzeja današnjice, Muzeja Gugenhajm u Veneciji.

20180607_194021

Rođena u bogatoj jevrejskoj porodici, Pegi je oduvek bila radoznalog duha i okrenuta ka umetnosti. Svoj dar za pisanje pretočila je u nekoliko memoara, te objasnila sledećim rečima:

„Bolje je imati dar za pisanje, nego biti žena.”

Veze sa brojnim muškarcima, prevashodno sa nemačkim nadrealistom Maksom Ernstom omogućile su joj ulazak u visoko društvo i kolekcionarstvo.

Razuzdanog duha, širokih pogleda, neopterećena normama i okvirima bilo koje vrste, život je podredila sebi i svojim strastima. Živela je u raskošnom stanu na Istočnom Menhetnu, opsesivno je kupovala umetnička dela slavnih slikara nadrealizma, priređivala zabave, putovala…  Ipak, takav prilično sebičan odnos prema suprugu i deci koštao je teškog razvoda, ali i velikih problema sa ćerkom Pidžin koja je izrasla u nestabilnu, depresivnu ličnost.

U 40-oj godini, nakon razvoda i niza ličnih nedaća, počinje da razmišlja čime bi mogla da se bavi, a da pritom iskoristi svoj talenat, novac i kontakte:

„Nisam sanjala o hiljadama dolara, bila sam spremna da se utopim u umetnost.”

Želela je da vodi sopstveni posao, da bude nezavisna, da kupuje i prodaje umetničke predmete. Gajila je naklonost ka radovima nadrealista, koji su, sa naglaskom na iracionalnom, nesvesnom i seksualnom, sami po sebi sablažnjivi. Odatle i naziv ove knjige.

20180607_192641

Prvu galeriju otvorila je 1938. u Londonu sa bliskom prijateljicom, da bi se ubrzo nakon toga preselila u Pariz. Ipak, ni tamo joj nije naročito prijalo, a još jedan u nizu razvoda, ovoga puta sa Maksom Ernstom, naveo je da  polako smanjuje svoju kolekciju, te je tako počela da poklanja radove privatnim muzejima po Evropi.

PicsArt_06-09-06.27.19

1951. napokon stiže u Veneciju kojom biva opčinjena. Iako je iza nje u tom trenutku bio već priličan broj razvoda i selidbi po raznim kontinentima, Pegi je uspela da sačuva pozamšni deo svoje bogate kolekcije , koji je zajedno sa njom doputovao u šarmantni grad na severu Italije. Istoga časa uselila se u prelepu palatu koja gleda na Veliki kanal, a ubrzo je tu dodala i paviljon u kome je postavila svoje slike i skulpture.

„Dva stana bila su spojena i podeljena u četiri dela, koja su se lako mogla proširiti po potrebi. U galeriji apstraktne umetnosti i galeriji kubista, podovi su bili obojeni u tirkiznoplavu boju, a zidovi izrađeni od platna ultramarinplave boje bili su pričvršćeni za pod i tavanice tako da su se talasali i njihali poput jedara na vetru. ”

U večernjim satima u svom salonu priređivala je zabave za članove visokog društva, uključujući pisce Tenesi Vilijamsa i Trumana Kapota.

nova 1

Život u Veneciji, ali i zrelo doba doneli su joj dugoočekivani smiraj, te se to odrazilo i na njen stil.  Prestala je da se farba u izarzito crnu boju, a ekstravagantne kreacije zamenila svedenim komadima. Jedino čega nikako nije želela da se odrekne, bile su njene čuvene leptir naočare, uprkos tome što joj uopšte nisu dobro stajale, te isticale vrlo problematičan nos zbog koga je čitavog života imala komplekse.

Nažalost, mirne dane uživanja prekinula je vest o smrti njene ćerke Pidžin, što je bio veliki gubitak i lični neuspeh koga nikako nije uspela da se oslobodi. Čini se da je tek nakon tog nemilog događaja, postala svesna manjkavosti svog majčinstva i sablaznog života koji je vodila u ranoj mladosti.

PicsArt_06-09-07 (2)

Svoj buran život završila je jedne decembarske noći 1979. ostavivši za sobom verovatno najvredniju kolekciju dela savremene umetnosti na svetu uključujući dela Pikasa, Džeksona Poloka, Miroa, Pula Klea, Fransisa Bejkona, Brankuzija… Zahvaljujući tome, ona je zadužila ne samo Italijane, već ljude širom sveta koji danas uživaju u njenoj veličanstvenoj zbirci umetničkih dela, ne samo u Veneciji, već i u brojnim muzejima Gugenhajm fondacije po čitavom svetu.

Bila je to priča o avangardnoj La Pegi, kako je Italijani od milošte nazivaju. Iako, tokom čitanja, na momente ne odobravate njene postupke i izbore, te ih čak doživljavate kao istinski sablazne, istina je da kako ova priča odmiče, tako  vam Pegi postaje sve draža i sve više uviđate njen istinski značaj i doprinos evropskoj umetnosti XX veka, što bez sumnje zaslužuje pažnju i divljenje.

IMG_20180607_191647

U nadi da vas je priča o Pegi zaintrigirala i navela da možda posetite pomenuti Muzej Gugenhajm ukoliko se ovog leta nađete u Veneciji, prepuštamo vas ostatku vikenda i pozdravljamo do novih preporuka koje se već  krčkaju.

Šta vi čitate ovog leta?

Vaše M&M

wearing: shirt – LCWaikiki; trousers – Snatch; straw bag – vintage; sandals – Bershka

ALL PHOTOS BY MILICA ARSIĆ

Mesec u znaku Fride

gallery_Kahlo_FridaPlate30

Muzički predlog uz čitanje: Frida – Psihomodo pop

Žena neverovatne harizme. Simbol patnje, bola, ali i neodoljive žudnje za životom. Umetnica bogatog talenta. Borac, ćerka, sestra, supruga, ljubavnica… Slikarka čija dela pulsiraju moćnom energijom i živim bojama Meksika… Veća od života. Neponovljiva. Frida Kalo.

mike-petrucci-57647-unsplash

Kako mesec mart simbolično svake godine protiče u znaku žena, tako i mi prvim ovomesečnim postom odajemo omaž meksičkoj heroini koja je svojim talentom, duhom i životnom pričom uticala na mnoge generacije i nadahnula brojne umetnike. U vezi sa tim, danas vam predstavljamo neka od najupečatljivijih umetničkih dela inspirisanih Fridinim likom i delom, u kojima smo imale priliku da uživamo, i koje vam toplo preporučujemo. Stoga, udobno se smestite i opustite jer magija upravo počinje…

sydney-rae-421259-unsplash

Knjiga Frida Kalo jedna biografija, Marija Hese

Naime, iako oduvek prisutna, Frida se na velika vrata vratila u naše živote pre nekoliko meseci, i to u vidu čarobne knjige koju je priredila i ilustrovala mlada španska umetnica Marija Hese, a koju je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća Dibidus. Reč je o sažetoj biografiji tvrdog poveza i prelepih ilustarcija koje su Fridin život i stvaralaštvo dočarale iz malo vedrijeg ugla. Živopisne boje i emotivno obojen tekst vode nas na jedno uzbudljivo putovanje kroz Fridin život pripovedajući toplu priču o bolu, nesrećama, ali i snovima, strastima i radostima života. Ukratko, knjiga koja je daleko više od klasične biografije, i ujedno naša preporuka za lep poklon dragoj osobi.

head

Izložba Ilustracije Marije Hese

Nakon velikog uspeha koji je pomenuta knjiga doživela na našem tržištu, 9. februara u Institutu Servantes svečano je otvorena izložba originalnih ilustracija Marije Hese koje krase ovu biografiju. Oh, kakav je to umetnički praznik… Videti sve divne crteže u velikom formatu, pročitati detalje u vezi sa knjigom i vrsnom autorkom, te pogledati kratak video o procesu nastanka ovih ilustracija, zaista je pravo uživanje… Gledajući sve te bravurozne radove, kao da se otisnete u neke druge, šarene svetove pune mašte, topline i emocija, i istog trenutka dobijete neophodnu injekciju snage i optimizma. Jer, takva je bila Frida, a ove ilustracije na vrlo slikovit način to dočaravaju. A kako gajimo ljubav prema crtanju, ova izložba na poseban način nas je dirnula i inspirisala. Stoga, do 8. aprila, iskoristite priliku da posetite ovu izložbu, i makar na tren sagledate život Fridinim očima, a mi ovoga puta pozdravljamo dragu Maju sa bloga Majusovi Putopisi, zahvaljujući kojoj smo saznale za ovaj divni događaj.

mexico-2432038_1920

Predstava Frida Kalo, pozorište Madlenijanum

Kada čujete da se jedna predstava izvodi više od deset godina u domaćem pozorištu, jasno je da je po sredi kvalitet i nekakva čudesna magija koja odoleva pozorišnim trendovima i zubu vremena. Upravo to je slučaj sa ovom predstavom po tekstu srpske književnice Sanje Domazet, u režiji Ivane Vujić. Radnja predstavlja zanimljiv kolaž upečatljivih inserata iz Fridinog života, uključujući devojačku fazu i početke bavljenja slikarstvom, preko braka sa meksičkim slikarom Dijegom Riverom (koga tumači Slobodan Beštić), bogate stvaralačke karijere, odnosa sa sestrom (u liku Vanje Ejdus) pa sve do poznih godina kada je bila vezana za postelju. Ipak, scene iz Fridinog života, ne smenjuju se hronološki, već se na vrlo uzbudljiv način prepliću, kao u sceni kada mlada Frida (Vanja Milačić) razgovara sa starom Fridom (Dobrilom Stojnić). Iako smo predstavu gledale pre nekoliko godina, i dalje se sećamo tog snažnog utiska, razoružavajuće energije i strasti na sceni, sjanjne glumačke igre, muzike i, najzad, krvavo crvene boje koja je tokom celog Fridinog života imala višestruku simboliku. Vrlo moćno, nadahnuto dramsko delo koje će vam dugo ostati u sećanju.

annie-spratt-70918-unsplash

U nastavku pogledajte emisiju divne Lune Lu koja je nedavno boravila u Madlenijanumu i sa Vanjom Milačić porazgovarala o čudesnoj Fridinoj magiji koja ne jenjava ni pedeset godina nakon slikarkine smrti.

Film Frida, 2002.

Ovaj pregled, zaokružićemo u velikom stilu osvrtom na sjajno filmsko ostvarenje Frida. Ova ekranizovana priča na velikom platnu iznedrila je dirljivu hronološku sagu o Fridinom odrastanju, sazrevanju, nesreći, bolesti, usponima, padovima, gubicima, greškama, snovima, ljubavima, stvaralaštvu… Smeštena u zavučene ulice Meksika, rustične vile i dvorišta bujnog zelenila, slikarske ateljee, umetničke salone i prostrane kuhinje gde se priprema hrana i prepliću ljudske sudbine, ova priča vrlo uverljivo slika Fridin portret i sve ono što je ona bila.

frida-one-e1442328488726

Maestralnom glumom i neverovatnom fizičkom sličnošću sa Fridom, Selma Hajek vrlo vešto iznela je glavnu ulogu, a ništa manje dobri nisu ni Alfred Molina koji tumači Dijega i Ešli Džad koja igra Fridinu prijateljicu. Uz divnu muziku i šminku koji su ovom filmu doneli dva Oskara 2003. godine, prelepe kadrove koji su čista umetnost i slojevitu priču, ovaj film definitivno zavređuje pažnju, te ukoliko ga još uvek niste pogledali, pravi je trenutak da to učinite.

Ovom preporukom završavamo priču o Fridi Kalo koja je tokom čitavog života ostala autentična, svoja, nesalomiva, i koja kao takva treba svima da nam služi kao primer kako slaviti život.

Do novih preporuka, pišite nam da li ste uživali u nekom od ovih umetničkih dela i podelite sa nama svoje predloge. Biće nam drago da razmenimo utiske.

Vaše M&M

Modni svet Midž Mejzel

PicsArt_02-18-04.42.12

Muzički predlog uz čitanje: Come to the Supermarket – Barbara Streisand

Pastelni hladni tonovi, gracioznost 50-tih, ženstveni stil, kvalitetni štofovi, najfinije tkanine, sofisticirani detalji… Da, tako bi se u najkraćem definisao modni stil Midž Mejzel, glavne junakinje trenutno vrlo popularne serije The Marvelous Mrs. Maisel koju smo nedavno počele da gledamo, i u kojoj neizmerno uživamo, najvećim delom zbog divne muzike i čarobnih kostima. Zbog toga danas za vas otvaramo garderober simpatične Midž i delimo modnu inspiraciju za predstojeću prolećnu sezonu… Dakle, olovke i notese u ruke, muzički predlog na play i uživanje može da počne…

PicsArt_02-18-05.00.16

Naime, radnja serije prati životnu priču mlade žene koja u kasnim 20-tim biva napuštena sa dvoje male dece i gomilom nerešenih pitanja i dilema. No, iako ovaj opis može zvučati vrlo dramatično, istina je da je Midž u osnovi jedna jaka, prodorna i samosvesna dama  puna vedrine, optimističnog duha i volje za životom koju kanališe na razne načine. Ostavljena i razočarana, pod dejstvom alkohola, ona se jedne večeri upućuje ka pabu u koji je ranije odlazila kako bi podržavala svog supruga na putu da postane stand up komičar. Pod nabojem emocija, latila se mikrofona, i vrlo strastveno i emotivno podelila sa publikom svoje nedaće, a ona je za uzvrat prepoznala njenu autentičnost i urođeni talenat za bavljenje stand up-om. Ostalo je istorija…

PicsArt_02-18-04.51.01

No, kako nijedan put nije lak, a iskušenja su brojna na svakom koraku, naročito ukoliko ste žena u muškoj profesiji (ili je bar tako bilo u periodu kada je nastala ova priča), Midž iz epizode u epizodu pokušava da prevaziđe svoje izazove, predrasude, porodične probleme, ali i nedostatak inspiracije. Ipak, ma koliko da su turbulencije velike, a sreća promenjiva, Midž je u jednom istrajna, a to je besprekoran, negovan izgled u svakoj prilici. Bilo da odlazi na časove rekreacije, preslušava ploče sa nastupa drugih komičara, sprema neodoljive kolače ili ide na posao, kućnu žurku ili nastup, njen stil je bez greške. Od zanosnih talasa u kosi u stilu zlatnog Holivuda i savršeno našminkanog lica, preko predivnih kreacija, do najsitnijih detalja kao što su šeširi, ešarpe, torbe i rukavice. Vešto iskombinovana paleta boja, dinamika intenzivnih, za današnje poimanje vrlo smelih tonova, igra različitih materijala i tekstura, te monohromatski komadi, ne samo da ističu lepotu energične Midž koju tumači glumica Rejčel Brosnan, već na vrlo slikovit način ilustruje emotivna stanja kroz koja ona prolazi.

PicsArt_02-18-04.34.55

Prema rečima kostimografkinje Done Zakovske, kao glavna inspiracija za nastanak skica i izradu kostima poslužilo je listanje francuskog Vogue-a iz 50-tih, rafinirani stil Odri Hepbern u filmu Funny face i obilaženje vintidž radnji u Njujorku.  Dona ističe da su žene tog doba bile dosta ženstvenije i da su mnogo više vodile računa o detaljima, kao što je uklapanje nijanse tašne i cipela, ili pak odabir rublja i penjoara, koga su danas zamenile udobne, stilizovane pidžame. Činjenica da je evropski uticaj na način života, kulturu, umetnost, ali i modu Njujorka 50-tih godina prošlog veka bio vrlo izražen, ide u prilog atmosferi same serije i modnim odabirima. Odatle ujedno potiče i boemski look u režiji crne rolke, kapri pantalona, trenčkota i svilene ešarpe, ili pak šanel prizvuk u sceni kada Midž nosi ljupki ružičasti komplet od tvida.

PicsArt_02-18-04.17.57

Gledajući ovu seriju, prosto ne možemo da ne pomislimo kako je moda tih zlatnih 50-tih bila zadivljujuća i glamurozna, a da se istovremeno ne zapitamo kako smo od tih čarobnih kreacija i elegancije skliznuli u ovaj sveprisutni androgeni izgled koji retko kome pristaje… No, ukusi su različiti, pa svako može da bira šta mu se dopada i u čemu se oseća prijatno. Ipak, ukoliko u sebi i dalje negujete damu zaljubljenu u strukirane haljine, midi suknje, baršun i vedre boje, ova serija vam može poslužiti kao sjajna inspiracija za šivenje nekog zanimljivog modela.

PicsArt_02-18-04.37.42

Do prolećnih postova kada ćemo sa vama podeliti naše modne priče inspirisane ovom idejom, nadamo se da ćete uživati gledajući simpatičnu Midž i njene dogodovštine.

Sa nestrpljenjem očekujemo vaše utiske i komentare! 🙂

Vaše M&M

ALL DRAWINGS AND COLLAGES BY MARIJA ARSIĆ

Kada umetnost nadjača šum vremena

IMG_20171226_152117

Muzički predlog uz čitanje: Dance 1- Shostakovich

Umetnost pripada svakom i ne pripada nikom. Umetnost pripada svakom vremenu i ne pripada nijednom. Umetnost pripada onima koji je stvaraju i onima koji je doživljavaju. Umetnost ne pripada Narodu i Partiji više nego što je nekada pripadala aristokratiji i mecenama. Umetnost je šapat istorije koji nadjačava šum vremena. Umetnost ne postoji radi umetnosti, ona postoji za dobro ljudi.   

Ovim rečima lagano otvaramo vrata razbokorenog proznog sveta Džulijana Barnsa, engleskog virtuoza sa rečima, koji nam u svojoj knjizi Šum vremena donosi sagu o smislu, položaju i značaju umetnosti i umetnika u današnjem društvu. Na momente vrlo nežan i emotivan, na momente, pak, zastrašujuće surov i realan, ovaj roman pravi je književni delikates koji će obogatiti vaš praznični meni i začiniti početak nove godine na poseban način…

IMG_20171226_152420

Naš susret sa Barnsom desio se tokom studentskih dana kada smo, proučavajući englesku književnost, čitale romane Istorija sveta u 10 ½ poglavlja  i Pre nego što me je srela iz njegovog pera. Ironičan i koncizan stil, britak jezik, pronicljiva zapažanja i duhovite opaske glavne su odlike ovog autora. Nije drugačije bilo ni ovoga puta kada smo se na preporuku nekoliko uglednih ljudi sa domaće kulturne scene odlučile da pročitamo ovaj roman. I desila se ljubav, rekle bismo, na prvu rečenicu… Ukoliko tome dodamo izuzetan prevod našeg cenjenog profesora sa fakulteta, dr Zorana Paunovića, jasno je zašto nas je ovaj roman toliko osvojio i naveo da sa vama podelimo svoje utiske i zapažanja…

Knjiga, inspirisana stvarnim događajima, prati život i delo istaknutog ruskog kompozitora i pijaniste Dmitrija Šostakoviča u vreme Staljinovog režima sredinom prošlog veka. Ipak, ma koliko da su ove činjenice bitne za razumevanje samog konteksta cele priče, tema koji ovaj roman vrlo detaljno obrađuje jeste mnogo šira od bilo kakvih prostornih i vremenskih okvira. A kako i ne bi kada su po sredi odnos vlasti i društva prema umetnosti i umetnicima, odnos umetnika prema vlasti, publici i sopstvenom delu, umetnička cenzura, kulturna politika jedne države, uspon i pad jedne plodonosne  karijere, rađanje i stradanje jednog uglednog pojedinca…

S tim što je i Proleterski savez ruskih muzičara, zajedno sa sličnim kulturnim organizacijama, od samog svog nastanka vodio kampanju protiv svega za šta se on zalagao; ili pre, protiv svega za šta su mislili da se on zalaže. Bili su odlučni u nameri da raskinu s pogubnim buržujskim uticajem na umetnost. To je značilo da radnike treba obučiti da postanu kompozitori i da sva muzika mora biti lako razumljiva i prijatna za široke narodne mase. 

nova2Dok se jedan deo radnje odvija pred očima javnosti, u raskošnim muzičkim dvoranama, svečanim salama i na prestižnim konzervatorijumima, zabašureno velom slave i prividnog glamura, druga strana romana otkriva nam one mračne, skrovite kutke umetnikove duše dok sam u praznoj sobi kontemplira o sopstvenom životu i prolaznosti vremena… Od zlatne prašine umetničkih kuloara do ukaljanog ugleda i ništavnog bivstvovanja…

Zahvaljujući narativnoj tehnici kojom prepliće različite segmente života glavnog junaka, autor nam kroz tri celine romana brižljivo otkriva deliće ove slagalice sve do samog kraja. A tek kada završite sa čitanjem, počećete istinski da razmišljate o svemu pročitanom, i zapitati se da li prava umetnost zaista odoleva šumu vremena, da li je ona najubojitije oružje jednog društva, i da li je za jednog umetnika teror cenzurisanog, omalovaženog života gori od terora smrti… Na kraju ćete uvideti da je ovo priča koja, iznad svega, tako jasno korespondira sa vremenom u kome živimo, da nam zbog toga postaje još bliža i dragocenija.

Stilski pročišćen i vešto satkan, ovaj roman deluje vrlo pitko i lagano za čitanje, ali istina je da je svaka njegova rečenica toliko mudra i duboko promišljena da ćete poželeti da prepišete ili sačuvate veći deo istog, u šta ćete se uveriti čitanjem sledećeg citata:

A ipak… čime je to trebalo da se bavi umetnik, ako ne ljudskom dušom? Osim ako nije imao nameru da bude samo ukras, ili tek pudlica bogatih i moćnih. On lično oduvek je bio protiv aristokratije, po svojim osećanjima, političkim ubeđenjima, umetničkim načelima. U ono optimistično vreme – pre tako malo godina – kada je budućnost čitave zemlje, ako ne i čitavog ljudskog roda, bila stvarana iznova, činilo se da će se sve umetnosti konačno udružiti u jednom veličanstvenom zajedničkom projektu. Muzika, književnost, pozorište, film, balet i fotografija stvoriće dinamičan savez u kome neće samo održavati društvo ili ga kritikovati ili ga satirički prikazivati, već će ga stvarati. Umetnici će po svojoj slobodnoj volji, i bez ikakvog političkog usmeravanja, pomagati razvoj i napredovanje duše svojih bližnjih.

nova 1

U umetničkom duhu, ovim citatom ispraćamo 2017. u nadi da ćemo se i u narednoj godini, zdravi i srećni, družiti na ovoj adresi i okupljati oko nekih zanimljivih tema… Do tada, uživajte u prazničnim danima, negujte svoj unutrašnji svet, hranite maštu, čitajte  i poklonite  nekome kvalitetnu književnost, što ova knjiga nesumnjivo jeste.

Srećnu Novu godinu i božićne praznike žele vam vaše M&M! 🙂

 PHOTOS BY MILICA AND MARIJA ARSIĆ

Muzika koja briše granice

kai-oberhauser-66770

Kakva završnica novembra uz Markov Beskraj... Puna sala Amerikana Doma omladine u Beogradu, veče čiste emocije, ritmova za đuskanje i melodija koje golicaju dušu i srce. Dugi i srdačni aplauzi za iskrenost i nesebično deljenje ljubavi, divne energije i moćnog, ali u isto vreme baršunastog glasa koji pokriva toliko žanrova… Zavodljivi saksofon, romantična harmonika, gromka truba, i nezaobilazni gosti koji su začinili ovaj pravi vatromet dobre muzike!

Sve je počelo prelistavanjem magazina Original, o kome smo pisale u jednom od prethodnih tekstova. Na stranicama novembarskog broja nalazi se intervju sa vrsnom, mladom umetnicom Aleksandrom Dendom, koja se obrela na čuvenom Berkliju, i zadivila svet svojom muzičkom interpretacijom. Tekst nas je inspirisao da preslušamo numere koje je snimila do sada, i bolje se upoznamo sa njenim delom, jer zaista zavređuje pažnju. Tako smo se našle na klik do našeg omiljenog albuma ove godine, a to je Beskraj Marka Louis-a. Aleksandra je gost u pesmi Ovaj grad i čarobnom uvertirom otvara svet senzualnosti i filigranskih osećanja. Prvi taktovi bili su dovoljni da se složimo da smo ovakvu muzičku poslasticu dugo čekali na našim prostorima… Poigravanje sa tempom, nesvakidašnji spoj glasova i energija, poziv na ples i muzički randevu za poželeti… Prihvatile smo poziv i popodne se pretvorilo u rapsodiju muzičkih stilova, vreme kao da je stalo, usledio je Beskraj

Nizale su se numere, dueti sa istaknutim imenima regionalne i svetske scene, različiti žanrovi vešto iskombinovani u sjajnoj harmoniji zvuka. Od setnih nota u numeri Doviđenja, na sjajnu klavirsku temu Vasila Hadžimanova, te obrade Cveća cafnalog uz pratnju nenadmašnog Vlatka Stefanovskog, preko moćne Pašane, sevdalinke u novom ruhu, u čijoj izvedbi su se tako lepo spojili glasovi Marka i harizmatičnog Bože Vreće, pa sve do razigranih ritmova u pesmama Raj za avanturiste, Pada noć i Mreža… I baš kada smo poželele da uživo čujemo ove numere, saznale smo da je prvi Markov solistički koncert zakazan za 30. novembar! Valjda to tako biva kada nešto toliko želite…

Nakon tri nedelje iščekivanja, došao je taj dan! Uzbuđenje i veliki broj mladih ljudi koji su željni nekog drugačijeg umetničkog izraza i kvalitetnog zvuka ispunili su Dom omladine…

Lagani jazz u izvođenju predgrupe na čelu sa sjajnom Ivanom Vukmirović Manivi kao uvertira u ovaj muzički praznik… Bila je to lepa prilika da se upoznamo sa mladim talentima naše scene i mislima otputujemo u kolevku džeza, te zagrejemo dlanove za izlazak Marka i članova benda na scenu. Lose yourself, numera sa prethodnog albuma Shine on Me, označila je početak sjajnog provoda, razmene pozitivnih vibracija i pevanja u glas. Nakon izvođenja prve numere, Marko je izrazio zahvalnost na podršci i velikoj posećenosti, čime je pokazao da je skromnost vrlina i da iskrenost nađe put do poklonika kvalitetne izvedbe.

Zatim je došao trenutak za prve taktove sa novog albuma, pesmu Pada noć, ali i za goste iznenađenja kojih je, kao i na samom albumu, bilo jako puno. Posebno uzbuđenje izazvao je dolazak Bože Vreće, koji večeras ima svoj solistički koncert u Sava centru. Ekscentričan kostim i raskošan glas, nasuprot ženstvenoj silueti i manirima, umetnik koji privlači pažnju izgledom, a osvaja dušom iz koje izvire sevdah. Emotivni naboj numere Pašana, kao metafore nesrećne ljubavi, u potpunosti je došao do izražaja u zajedničkoj interpretaciji ova dva darovita umetnika. Igra kontrasta, svetlosti i tame, različitih senzibiliteta, pokreta, kostima, scenske magije… Na bini je sve vrvelo od energije i dubine umetničkog izraza. A ista osećanja obuzela su nas i tokom izvođenja numere Doviđenja, ovaj put uz zvuke harmonike, za razliku od klavirskog aranžmana na albumu. Imajući u vidu da je to pesma koju je svojevremeno snimio Luis, Markov otac, jasno je zašto je ovaj trenutak bio toliko dirljiv… Ipak, nakon setnih nota, došlo je vreme za najveće iznenađenje te večeri koje je usledilo nakon pojavljivanja trubačkog orkestra Barka brass band-a iz Knjaževca. Dominantan zvuk trube i Balkana zagrmeo je salom, dao poseban šmek izvedenim numerama i doveo atmosferu do usijanja…

Nakon niza fantastičnih pesama, impresivnih interpretacija, spontanosti i pravog rolerkostera osećanja kojim su nas provozali Marko i njegovi vrhunski muzičari, stigli smo do kraja koncerta…. No, tu nije bio kraj jer su ovakvi koncerti, baš poput dobre knjige, filma ili predstave, nešto što vas duboko dodirne, uzdrma, otvori vrata nekog  novog magičnog sveta, i na kraju navede da sve te emocije koje su vas tako snažno obuzele pretočite u pisanu formu…

Ipak, ovaj post nije samo osvrt na jedan od brojnih kulturno – umetničkih događaja ove sezone, već omaž svim talentovanim ljudima i mladim umetnicima na ovim prostorima koji svojom umetnošću brišu žanrovske, nacionalne, verske, polne i druge granice u borbi za stvaranje nekog lepšeg i humanijeg sveta. Onog beskrajnog…

Šta vi slušate ovih dana? Kako muzika utiče na vas?

Do sledećeg čitanja, slušajte dobru muziku i uživajte u decembarskim čarolijama! 😉

Vaše M&M

Septembarski matine sa Oliverom

IMG_20170831_145313

Muzički predlog: Dođi u septembru – Olivera Marković

Početak septembra zavodi prijatnom toplinom sunca na koži, bojama meda, cimeta, ćilibara, šarmantnim ženstvenim krojevima… Iz jesenje škrinje izvlačim plisiranu haljinu, uvijam kosu u neobavezne talase i nanosim zagasit ruž u boji čokolade…

IMG_20170831_143308

IMG_20170831_143512

Nostalgično prizivam duh nekih prošlih vremena… Onih prohujalih, džentlmenskih, romantičnih… Sa blagom setom u grudima i osmehom na licu, krećem ka Kinoteci na izložbu Olivera Marković izbiza… A tamo se, baš kao u najlepšem filmskom scenariju, krije jedan potpuno magičan univerzum… Poput vremenske kapsule, ova izložba vraća vas u drugu polovinu xx veka tokom koje se odvijala jedna uzbudljiva glumačka i životna priča u kojoj je glavnu ulogu tumačila nenadmašna Olivera… Srčana, harizmatična, lafica… Žena neverovatne lepote, strasti i stila…

IMG_20170831_143328

IMG_20170831_142417

Sve joj je divno pristajalo – i raskošni kostimi i haljine, i šeširi i biseri, i šifon, svila, baršun, čipka… Ne možemo da ne primetimo kakvom energijom i dalje zrači njen lik sa plakata na kojima su prikazani kadrovi njenih najupečatljivijih rola…  Kako bi utisak bio što potpuniji, minimalističku unutrašnjost Kinotekinog foajea krase inserti iz života velike umetnice, koja je pored svog raskošnog glumačkog talenta, posedovala i divan glas zahvaljujući kome je svojevremeno pevala šlagere i snimala ploče…

IMG_20170831_143452

Tu je i stari gramofon, vitrina sa singlicama koje je snimila, kao i kutija za nakit koju je Oliverin sin, reditelj Goran Marković, poklonio  Narodnom pozorištu. Svi ti predmeti čine da se osećate kao da ste svratili kod Olivere na čaj, i da će svakog trenutka ušetati noseći sveže pečene kolače, baš kao lik gospođa Angeline u kultnoj seriji Otvorena vrata

 

IMG_20170831_145505

Dok zaneseno upijamo tu energiju i razoružavajući osmeh raznovrsnih junakinja koje je tumačila, ljubazni mladić u Kinoteci predlaže nam da pogledamo ostale eksponate koji se nalaze sprat niže. Uz fotogenične kadrove iz svetskih i domaćih klasika, prisećamo se Ružice Sokić, Marlen Ditrih, Vivijen Li, Liz Tejlor, Rite Hejvort, Natali Vud, Ketrin Hepbern i  svih tih divnih heroina našeg i svetskog glumišta, koje su sa toliko gracioznosti nosile svoju ženstvenost i bile dame u svakoj prilici…

U čast njima, heroinskom šiku i damskim manirima koji će, naivno verujemo uvek biti na ceni, ovaj post završavamo akordima  laganog šlagera koji pozdravlja septembar…

IMG_20170831_142031

IMG_20170831_144416

Do novih stranica našeg jesenjeg dnevnika…

Vaše M&M

 

wearing: dress – H&M; bag –  Carpisa; sling-back shoes – Bershka

ALL PHOTOS BY MILICA ARSIĆ

 

Umetnički piknik

IMG_20170816_140218

Muzički predlog uz čitanje: I never loved a man (the way I love you) – Aretha Franklin

Na izmaku još jednog dugog, tropskog leta, vreme je da pretresemo galeriju najuzbudljivijih sećanja i sa novom, svežom energijom krenemo, ne samo u nove obaveze, već i u bogatu kulturnu sezonu koju jesen nosi sa sobom…  Zbog toga vas danas vodimo na jedan umetnički piknik gde ćemo vam servirati poslastice iz sveta književnosti, muzike i filma… Dakle, muzički predlog na on, rashlađeni domaći mohito sa malinom u ruku i ovaj kasnopopodnevni letnji randevu može da počne! 😉

IMG_20170816_133536

Naše prvo odredište jeste antikvarnica starih knjiga, stripova i ploča u ulici 1300 kaplara koju ćete lako uočiti dok budete šetali Knezom. Ovaj šarmantni kutak na prvi pogled osvaja svojom patinom, širokom ponudom i jednim neverovatnim osećajem mira… Jer pred tolikim divnim knjigama, stripovima i pločama, vreme staje, a okolna gužva i metež postaju neprimetni…  Baš kao na Sajmu knjiga, gde nam je najdraži odlazak u odeljak sa antikvitetima, kada se iako prilično umorni, prepuštamo svim tim naslovima, požutelim listovima i pohabanim koricama željno iščekujući da pronađemo neki krajnje atipičan, zanimljiv ‘ulov’.

IMG_20170816_134750

Ima tu svega… Dok pregledamo uredno složene gomile, ređaju se klasici, moderna, poezija, proza, domaći i strani autori, rečnici, putopisi, monografije, te knjige posvećene raznim umetničkim epohama, modi, psihologiji, baštovanstvu, kulinarstvu i još mnogo čemu drugom… Za oko nam zapada retro dizajn omota na pločama, te se prepuštamo listanju blues, jazz, pop i rock izdanja…

IMG_20170816_132801

IMG_20170816_132837

Ljubazni prodavac preporučuje nam knjižicu Jedan vek džeza i kratki prilozi za izučavanje džeza u Srbiji autora Svetolika Jakovljevića, koju po ceni malo skuplje kafe pakujemo u svoj rustični ceger… Biće to prava poslastica tokom jesenjih dana kao uvertira u oktobarski Jazz fest! 😉 Dok istražujemo ostale štandove, pogled nam privlače mladi ljudi koji pristižu nudeći pune kese kvalitetnog štiva, ili pak, raspitujući se za razne naslove…

IMG_20170816_133013

Taj trenutak dovoljan je da osetite kako sve i dalje ima smisla, da i dalje ima ljudi koji vole i cene umetnost, da je iako okrnjena, umetnička scena u Srbiji i dalje živa, te da će uvek biti onih koji će se truditi da očuvaju i neguju taj duh, i ponuditi nekakvu alternativu… Sa tim u vezi parafraziraću Mirjanu Bobić Mojsilović koja kaže da je uloga umetnosti da domašta i docrta stvarnost koja sama po sebi, većini ljudi, nije dovoljna… Zbog toga je dobro znati da ovakva utočišta za umetničke duše još uvek postoje…

nova 1

A kako ljubitelji filmske umetnosti ne bi ostali uskraćeni za zanimljivu preporuku, zaokružićemo današnji meni jednim delikatesom za sve filmke sladokusce! Verujem da već naslućujete da je reč o Jugoslovenskoj kinoteci u Uzun Mirkovoj ulici, koja tokom cele godine nudi izuzetno kvalitetan program uključujući crno-bele filmove, klasike, francuski novi talas, te filmove različitih svetskih kinematografija, ali i domaću produkciju… Tako je i tokom leta u toku pravi filmski maraton zavodljivih letnjih naslova pod nazivom Varljivo filmsko leto 2017. No, verujemo da ste prolazeći pored Kinoteke već obratili pažnju na ovu informaciju, imajući u vidu sjajne, nesvakidašnje plakate koje je u ovu svrhu dizajnirala mlada umetnica Ivana Đukić, koju ovom prilikom posebno pozdravljamo!:)

IMG_20170816_140734

Stoga, ukoliko razmišljate gde da se sklonite ovih toplih letnjih večeri, beg potražite negde među redovima Kinoteke, gde ćete bez velike gužve, ugodno smešteni u crvena sedišta od baršuna, uživati u filmskim klasicima i nostalgičnom duhu nekih prošlih vremena…

IMG_20170816_134703

Da li se i vi radujete antikvarnicama? Koja su vaša omiljena umetnička pribežišta?

U retro duhu i bojama zrelog leta, pozdravljamo vas do neke iduće šetnje, a ukoliko vas je ovaj tekst inspirisao, iskoristite nedeljno popodne i prošetajte do Poleta  gde vas sutra od 16h očekuje razmena novih i polovnih knjiga! 🙂

Vaše M&M

wearing: blouse – Terranova; culottes – Koton; sandals – Stradivarius; straw bag – vintage

 

ALL PHOTOS BY MILICA ARSIĆ

U ritmu džeza…

clem-onojeghuo-218551

Muzički predlog uz čitanje: Blue Train – John Coltrane

U susret Svetskom danu džeza, koji se tradicionalno širom sveta obeležava 30. aprila, ove večeri donosimo vam jednu toplu priču inspirisanu upravo ovim muzičkim pravcem… Te, ukoliko spadate među ljubitelje istog, smestite su u svoj omiljeni kutak, podesite svoje raspoloženje na opuštajuću frekvenciju i prepustite se redovima koji slede…

Naime, sudeći prema maglovitom sećanju iz detinjstva, naš prvi kontakt sa džez muzikom vezuje se za kvalitetne muzičke emisije koje smo kao klinke gledale na nekadašnjem Trećem kanalu, a prve simpatije prema ovom muzičkom pravcu javile su se tokom gimnazijskih dana kada smo svečano počele da posećujemo valjevski Jazz fest (o svemu tome više možete pročitati ovde). Bila je to bez sumnje ljubav na prvi zvuk…  I dalje se sećamo sjajnih nastupa maestralno naštimovanog Big benda RTS-a, zavodljivog latino zvuka hrvatskog Cubisma, eksperimentalnih nota u izvođenju Vasila Hadžimanova, te baršunastih vokala gracioznih Lene Kovačević, Irene Blagojević (koju ste slušali u ovom postu), Anđelike Simić i, naravno, nenadmašnog Jovana Maljokovića… Kako su godine prolazile, tako se i naš muzički ukus lagano menjao… Mnogi izvođači, žanrovi i popularne numere dolazile su i prolazile, no, ono što je ostalo okosnica našeg muzičkog ukusa, tj. muzika kojoj se uvek rado vraćamo jeste upravo džez!

Džez je više od dobrog ritma… To je muzika sa dušom, muzika koja pokreće  razne misli, budi maštu i otvara neke nove horizonte u životu… A kako i ne bi, kada su najkvalitetnija umetnička dela uvek inspirisana trenucima velike tuge, patnje i tragedije…

Naime, nastao krajem XIX veka u Nju Orleansu, koji je bio jedna od najvećih luka u koju su uplovljavali brodovi sa porobljenim afričkim narodom, džez svoje korene vuče upravo iz tradicionalne afričke muzike. Kao takav, ne samo da je predstavljao buntovni glas porobljenog crnačkog stanovništva, već je zahvaljujući svom umetničkom potencijalu vrlo brzo stekao status umetnosti i iznedrio razne muzičke pravce poput bluza, rokenrola i dr.

Ono što nas kod njega možda od svega najviše privlači jeste upravo improvizacija! Naime, za razliku od klasične muzike, kojoj nikada nismo bile toliko privržene, možda upravo zbog toga što se izvođači striktno oslanjaju na notne zapise, džez ima u sebi taj razigrani, kreativni moment zbog koga uvek zvuči drugačije. Možda se tajna krije u činjenici da reč ‘džez’ po francuskoj etimologiji  potiče od reči ‘jaser’, što u prevodu znači brbljati, tračariti… Udahnemo li ovom tumačenju malo prevodilačke slobode, shvatamo da je reč o razgovoru među instrumentima.

Kao svojevrsna muzička mešavina, džez se lako uklapa u različita raspoloženja… Od poletnih latino, swing i bossa nova ritmova za jutarnje razbuđivanje, preko opuštajućih lounge i smooth varijanti tokom radnih sati ili popodnevnog intermeca, pa sve do razigranog bibop, gipsy i flamenco zvuka za dobro raspoloženje tokom večeri… Prosto, tu je za svakoga po nešto… Jer džez nije elitistički žanr koji komunicira samo sa određenim uskim krugom slušalaca (kako ga mnogi, neopravdano, doživljavaju), već jedna zanimljiva fuzija raznih žanrova, koja će lako pronaći svoje mesto na vašoj plejlisti samo ukoliko joj pružite priliku…

Ukoliko ste čitajući ovaj tekst odlučili da date priliku ovom vremešnom, ali uvek aktuelnom muzičkom izrazu, preporučujemo vam da krenete od klasika kao što su: Luis Armstrong, Čet Bejker, Čarli Parker, Majls Dejvis, Nina Simon, Bili Holidej, Džon Koltrejn, Eta Džejms, Ela Ficdžerald, ili, pak, u domaćoj varijanti Duška Gojkovića, Vlatka Stefanovskog, Dixilend orkestra i svih zanimljivih imena sa početka teksta… A ukoliko ste ljubitelj radio stanica, sigurne smo da ćete na ovoj adresi naći nešto baš po vašem ukusu! 😉

Ukoliko vas interesuje gde u Beogradu možete slušati kvalitetan džez, naše preporuke idu na račun brojnih i raznovrsnih prestoničkih jazz klubova… Maštovita Jazz bašta, otmeni jazz klub Mihailo Miša Blam, autentična Ptica, alternativni Das Boot, šarmantna Azzbuka, bluz Sinnerman, razigrani Polet, umetnička obojena Muha, kultna Čekaonica… Izbor je na vama, a brojne svirke koje nas sutra očekuju u pomenutim klubovima idealan su način da proslavimo Svetski dan džeza i uživamo u kvalitetnoj muzici! 🙂

Do sledećeg čitanja, uživajte u ovom produženom vikendu i prvomajskim praznicima, pa se možda i sretnemo na nekom jazzy dešavanju! 😉

Vaše M&M

  

Kafa i čaj kao umetnička inspiracija…

mikesh-kaos-42527

Nakon kraće praznične pauze, vraćamo se ustaljenom ritmu i svakodnevnoj dinamici… Vreme je da se razmrdaju vijuge, prizove inspiracija, a biće nahrani dobrim umetničkim štivom… A kako ovih dana imamo pravu kišovitu jesen, šta se lepše slaže uz takvo vreme od kafe ili čaja? Zbog toga smo za danas izabrale priču o pet umetničkih dela koja su inspirisana upravo ovim poetičnim napicima… Uživajte…

Muzički predlog uz čitanje: A Case of You – Joni Mitchell

aga-putra-125108

  1. Film Kafa i cigarete (Coffee and Cigarettes) Džima Džarmuša, 2003.

Ovaj film retro šmeka, simboličnog naslova, i crno-bele estetike u osnovi predstavlja kolaž 11 kraćih priča koje ilustruju svakodnevni život u njegovoj suštini… Svaka priča predstavlja dijalog između dva lika koja se po svojim stavovima, mišljenjima i energijom potpuno razlikuju, baš kao i crno-bele pločice koje čine najupečatljiviji detalj scenografije… Ipak te razlike doprinose dinamici filma i izazvaju smenjivanje emocija… Od trivijalnih i komičnih, pa sve do onih filozofski-promišljenih, svaka priča ima svoju poruku, a sve ih spaja miris sveže kafe i omamljujućih cigareta, jer uz njih svaki razgovor mnogo lakše teče, zar ne?

Uloge tumače : Bil Marej, Igi Pop, Kejt Blanšet, Tom Vejts, Roberto Benini i drugi…

coffeecigarettes_9

 

  1. Predstava Kafa i cigarete-pozdrav iz Beograda, Atelje 212

Ova predstava u režiji i po tekstu Mie Knežević, nastala je kao omaž gorepomenutom filmu, ali se od istog u velikoj meri razlikuje… Ono što im je zajedničko jesu dijalozi, svedena, gotovo minimalistička scenografija, i sjajna gluma (Dara Džokić, Milica Mihajlović, Milica Trifunović, Nebojša Ilić, Tihomir Stanić, Marko Grabež, Svetozar Cvetković). No, naš utisak je da su sami dijalozi u predstavi i teme koje se kroz njih provlače daleko suptilnije, značajnije i emotivnije… Dok u filmu slušamo priče o sladoledu od kofeina, o Parizu iz 20-tih godina prošlog veka, o upotrebi nikotina, muzici, Tesli, pa i o samom životu, i smrti, predstava tretira život modernog čoveka koji je suočen sa mnoštvom dilema, strahova i izbora… Motiv emigracije, rastanaka, sastanaka, povratka i odlaska, prijateljstva, porodičnih veza, ljubavi, umetnosti, književnosti… Jednom rečju, varljivog života koji tako suptilno koketira sa muzičkom podlogom (današnji muzički predlog) i velikim platnom na kome se simbolično smenjuju imena brojnih svetskih metropola… Zbog toga verujemo da nakon predstave nećete ostati ravnodušni, već duboko zapitani i zamišljeni nad sudbinom likova koji u velikoj meri predstavljaju svakog od nas…

13427773_1274124525940660_9221863885449631010_n

  1. Knjiga Čaj od šljiva – Lazar Džamić (Laguna)

Ova maštovita knjiga dolazi direktno iz pera čoveka koji je dugo živeo u Velikoj Britaniji, i koji kao takav i te kako može da posvedoči o tamošnjem, ali i ovdašnjem životu… Vodeći se idejom da suoči i uporedi životnu filozofiju i principe, običaje, navike, narav, i mentalitet Srba i Engleza, Lazar Džamić napisao je vrlo duhovito i vispreno štivo koje oduševljava sjajnim metaforama, britkim opaskama, i osvežavajućim tonom pisanja koji je svojstven malom broju autora sa naših prostora… Igra reči iz naslova knjige najbolje dočarava sav kontrast ove dve zemlje, ali, sa druge strane, upućuje na misao da takva kombinacija možda i nije tako loša… Bilo bi dobro pročitati ove redove, izanalizirati, pa možda i prepisati nešto od uglađenih Engleza, ali isto tako prepoznati prednosti života u Srbiji kako bismo više cenili i poštovali ono što imamo… U prilog tome, evo jednog citata koji smo mi izdvojile:

„Sve što nemamo veće je od onoga što imamo. Veće u glavi, veće u duši. I što više nemamo, to su nam oči veće, i te oči rade kao uveličavajuće staklo, pa onda odjednom svaka mala stvar odjednom postane gromada… Obilje daje sigurnost, ali i ravnodušnost. Obilje je često plitko, hladno, suvo… Radovanje malim stvarima je kao kremen: i mali kres daje varnicu, a kada bude varnice, sve je moguće, od ognjišta pripovedanja do logorske vatre ambicije. Radovanje malim stvarima uvek ostavlja mesta za više jer u velikoj meri zavisi od mašte: jedinog mesta u univerzumu gde magija zaista postoji.”    

caj_od_sljiva-lazar_dzamic_v

  1. Predstava Bela kafa, Narodno pozorište

Ovaj komad nastao po tekstu našeg čuvenog dramskog pisca Aleksandra Popovića, u režiji mladog, ali već istaknutog reditelja Milana Neškovića, prava je poslastica za sve ljubitelje kvalitetne građanske drame. Predstava prati priču o raspadu jedne bogate porodice koja je u vihoru Drugog svetskog rata, doživela svoj potpuni krah… Podeljena mišljenja, protivrečne ideologije i interesi, međusobno nerazumevanje, sukobi i gubitak morala, doveli do stradanja ne samo ove porodice, već i celokupnog društva i potpunog urušavanja vrednosti… A prepoznavanje određenih šablona ponašanja koji su i danas sveprisutni, stvara izvesni grč u stomaku i mešavinu osećanja… Od besa, nelagode i šoka, pa sve do saosećajnosti sa pojedinim likovima, razumevanja i opravdavanja njihovih postupaka. Psihološki vrlo zahtevne uloge maestralno su dočarali Olga Odanović, Bane Vidaković, Nada Šargin, Vanja Ejdus, Predrag Ejdus, Nenad Stojmenović i Pavle Jerinić. No, pitaćete se kakva je veza između radnje predstave i njenog naziva… To, međutim, ovoga puta prepuštamo vama… Zato vam toplo preporučujemo da pogledate ovu predstavu i pronađete sopstveno tumačenje…

plakat

  1. Slika Popodnevni čaj (Afternoon Tea), Frederic Soulacroix

I kako ova zbirka umetničkih dela inspirisanih omiljenim nam napicima ne bi bila potpuna bez makar malog doprinosa slikarske umetnosti, u njenu čast, evo jedne slike koja slavi kult malih životnih radosti! Ova slika francusko-italijanskog slikara realizma, svojim pastelnim bojama, raskošnom teksturom krinolina, i gracioznim držanjem modela, kao da predstavlja detalj sa nekakve uzbudljive devojačke čajanke… I kao da istovremeno upravo tim skrivenim detaljem ističe svu intrigantnost, ali i draž takvih okupljanja u neka romantičnija  vremena… U prilog tome da je čaj mnogo više od napitka, svedoči činjenica da mnogi narodi i dalje neguju ritual ispijanja čaja u pet, i da su čajanke ponovo u modi! 🙂

7c679ac3e5e00f49a76bfd6118a2992b

Citirajući Engleze, nadamo se da je ovaj tekst bio Your cup of tea, iliti vaša šoljica čaja, i da ćete se inspirisani ovim preporukama lakše motivisati ovih tmurnih dana…

Do skorog čitanja i nekih novih tema… 😉

Vaše M&M